KK Crvena zvezda: Kako bez Dejana Radonjića?

Objavljeno: 17.7.2017.

Veliki broj navijača Crvene zvezde verovao je od samog starta sezone u novu istorijsku godinu, ali ujedno se i pribojavajući šta bi moglo da usledi na Malom Kalemegdanu.

I, tako je i bilo – u oba slučaja. Crvena zvezda osvojila je drugu triplu krunu u poslednje tri sezone, da bi koliko narednog dana krenuo da se događa, pogotovo kada je srpski sport u pitanju, neminovno. Na sportskim portalima širom Evrope redom su počele da se pojavljuju vesti da određeni velikani sa Starog kontinenta žele najbolje igrače srpskog i regionalnog šampiona.

A kako i ne bi? Momci Dejana Radonjića su u jednom trenutku bili najmoćnija ekipa kontinenta, priredivši pravo novogodišnje ‘ludilo’ svim ljubiteljima košarke. Redom su padali madridski Real, tada aktuelni prvak Evrope moskovski CSKA, onda i Žalgiris, Fenerbahče i Makabi, odnosno za kraj Baskonija i Panatinaikos.

Istovremeno, Zvezda je dominirala u ABA ligi, osvojen je i još jedan Kup Radivoja Koraća, ali je ipak najimpozantnije bilo to što je na svakom novom meču ‘iskakao’ neki novi pojedinac, uvek stavljajući tim i, pre svega, cilj – na prvo mesto.

Sistem crnogorskog stručnjaka, nekada žestoko osporavanog, a danas najtrofejnijeg i najuspešnijeg trenera u istoriji crveno-belih, nastavljao je, zajedno sa klupskom filozofijom, da daje rezultate kako je vreme odmicalo, dok ostaje veliko pitanje koliki su u stvari bili dometi ove ekipa da nije bilo nekolicine nesrećnih poraza, i ‘zanimljivih’ sudijskih odluka u elitnom takmičenju…

Tačka na novu stranicu klupske istorije, posle tačno 259 dana od prvog meča u sezoni, 84 duela i samo 17 poraza kasnije, stavljena je suverenim nastupom u Košarkaškoj ligi Srbije.

Međutim, samo mesec dana kasnije, na tom istom mestu, ostalo je svega nekoliko protagonista jedne od najuspešniji priča u isoriji Crvene zvezde.

Surovi kapitalizam i raspad prve odbrane Evrope

Kada je i zvanično potvrđeno da će se Fajnal-for najjačeg klupskog takmičenja naredne godie biti igran u glavnom gradu naše zemlje, krenula su i maštanja navijača crveno-belih – o ideji ostanka najbolje odbrane Evrope i njenog tvorca, uz dolazak nekoliko pojačanja, u pohodu na konačni cilj – pronalaženju mesta među četiri najbolja kluba Evrope.

Ipak, svi oni znali su da je ono što je njihov trener govorio tačno i da nije slučajno čekao da se sve završi pa da otvori dušu. On sam primio je dve i po, a njegovi igrači, koji su nekoliko puta bili pred štrajkom, nešto manje od četiri mesečne plate. Klub je u međuvremenu blokiran tužbom Gala Mekela, a leto praktično nije bilo ni počelo…

I pored svega, ni u jednom trenutku se specifičnost situacije nije mogla primetiti na bilo kome u ili oko ekipe, zbog čega crveno-bela javnost na odlazak svojih ljubimaca gleda i sa određenom dozom sreće – jer su svi do jednog zaslužili da unovče sav trud koji su pružili na raznoraznim parketima.

Svi oni koji su učestvovali u celokupnom procesu, potrudili su se da i pri rastanku još jednom pomognu voljenom klubu, svesni onoga što im je igranje u njegovom dresu omogućilo, pošto se dobar deo njih odrekao određenog dela nagomilanih dugovanja, dok će obeštećenja za transfere u velikoj meri oblikovati neku novu Zvezdu.

Prvi je klub napustio dugogodišnji kapiten Luka Mitrović, ostavivši za sebe dve užasno teške povrede kolena, koja ga nisu sprečile da svake godine podiže trofeje iznad glave. Luka će u naredne dve sezone igrati za još jednog evroligaša – Brose Bamberg, a Zvezda će za njegov odlazak inkasirati 220.000 evra.

Čarls Dženkins, možda i najbolji stranac u istoriji srpskog šampiona, ponovo je osvojio sve u crveno-belom i postao najbolji ‘kradljivac’ Evrolige, pre nego što je usledio novi emotivni rastanak i odlazak Đenke u Himki za 100.000 evra.

U kategoriju očekivanih spada i prelazak najboljeg igrača ekipe, rekordera Evrolige po broju asistencija na jednom meču i plejmejkera reprezentacije Srbije Stefana Jovića, koji će, u transferu vrednom 160.000 evra, sarađivati sa selektorom Aleksandrom Đorđevićem i u minhenskom Bajernu.

Isto se može reći i za odlazak Marka Simonovića, novog igrača Zenita iz Sankt Peterburga, koji je u godinama za nama izrastao u jednog od najboljih šutera, ali i defanzivaca, Evrope, što potrđuju i srebrne medalje sa Olimpijskih igara u Riju i Svetskog prvenstva.

Njemu je, poput preostale dvojice Amerikanaca Nejta Voltersa Diona Tomspona, koji su takođe dali svoj doprinos šampionskom slavlju, istekao ugovor, dok nas još samo nekoliko detalja deli od odlaska i prvog centra Ognjena Kuzmića, za dodatnih 300.000 evra.

Bivši igrač Golden Stejt Voriorsa u potpunosti je oživeo karijeru u Beogradu, posle sezone za zaborav u redovima Panatinaikosa, i dok se nada nastupu na Evropskom prvenstvu ima priliku za milionski ugovor.

Konačno, kada smo već kod miliona, dolazimo i do možda najvažnijeg detalja u daljem funkcionisanju kluba – Marka Gudurića.

Dvadesetdvogodišnji bek izjednačio je rekord Nikole Kalinića i ponovo postao njegov saigrač u Fenerbahčeu, pošto je Željko Obradović još jednom izdvojio milion evra za igrača Crvene zvezde, uz bonus od 20 odsto od sledeće prodaje.

S druge strane, u klubu su, ne računajući na Ognjena Dobrića i najmlađe članove najboljeg sastava (Borišu Simanića, Petra Rakićevića…), ostali samo Nemanja Dangubić i Branko Lazić, koji je potpisivanjem novog, dvogodišnjeg ugovora i preuzimanjem kapitenske trake preuzeo ono što sledi i na sebe.

Stigao je samo Džona Bolden, momak iz Australije koji pruža odlične partije u redovima Filadelfija 76ersa u Letnjoj NBA ligi, ali će prema pisanju tamošnje štampe sigurno nazad u Srbiju, dok se spekuliše i o dolasku nekoliko iskusnih inostranih igrača, ali i dvojice pojačanja iz SAD.

Kada se podvuče crta, uprava će imati dovoljno novca da barem krene u napred, odnosno u sklapanje potpuno novog tima, ali sa jednom ogromnom razlikom – prvo mora da mu pronađe trenera.

Dejan Radonjić – više od trenera

Kao što smo i rekli, odlasci igrača nisu bili ništa novo za Mali Kalemegdana, pošto su i u prethodne dve takmičarske godine tim napuštali najbolji. Uvek se, u većini slučajeva težim putem, pronalazilo rešenje, pa se u hodu dolazilo do neverovatnih dostignuća i rezultata.

Najveće zasluge za tako nešto leže upravo u čoveku koji je posle četiri godine i tri meseca napustio klupu Crvene zvezde, nekoga ko je ostajao svakog leta i znao šta je sledeći korak.

Uspeo je bivši plej i trener Budućnosti da prebrodi kritike i napade zbog neuspeha na startu cele priče, da bi svakim novim susretom polako vraćao veru milionskom auditorijumu navijača, pre nego što ga je naterao da mu se i pokloni.

Pod njegovim vođstvom oboreni su mnogi klupski rekordi, ali srušeni i neki u kojima se nije ni razmišljalo. Klub je posle dve decenije vraćen u elitno društvo, sa oreolom šampiona, dok su pohvale za ulazak u prvo četvrtfinale Evrolige stizale sa svih strana.

Svoju eru na Malom Kalemegdanu završio je sa devet trofeja, 239 pobeda i 87 poraza, kao najuspešniji trener u Zvezdinoj istoriji, sa najviše utakmica na klupi, dok su crveno-beli prvi put još od sredine prošlog veka tri puta zaredom bili najbolji u državi.

Za sve što je uradio, za povratak pehara, renomea i budućnost kluba – navijači okupljeni oko ‘Partera B’ nagradili su ga na poseban način.

Kada klubu vratiš slavu, navijaču veru, a igračima samopouzdanje, onda si više od trenera, onda si Dejan Radonjić“, stajalo je na privesku koju su mu uručili sredinom januara.

Nažalost svih zvezdaša, poslednje reči Dejana Radonjića kao trenera Crvene zvezde ispostavile su se kao tačne. Samo dva časa posle kompletiranja druge triple-krune, Radonjić je izašao pred novinare sa dosta ozbiljnim izrazom lica.

Večeras mi ističe ugovor, više nisam trener Crvene zvezde“, rekao je Radonjić predstavnicima medija, dok se žestoko borio sa emocijama, da bi potvrda stigla tačno mesec dana kasnije.

Ovo je moja odluka, čije donošenje nije bilo lako, pa je samim tim bilo potrebno vreme od završetka sezone kako bih razmislio. Zauvek ću u srcu ostati zvezdaš“, rekao je Radonjić za Mondo i pokrenuo pravu lavinu zahvalnica na društvenim mrežama.

Šta sledi?

Istovremeno, već sledećeg dana, prvi čovek kluba Nebojša Čović potvrio je odlaske Gudurića i Radonjića, ali i skrenuo pažnju na “neodgovorne izjave”, čime je nametnuo novu glavnu temu u crveno-belim krugovima.

Neodgovorne izjave koje su date, usled emotivnih razloga, napravile su veliki problem, kontroliše nas finansijski fer-plej Evrolige i odmah nam se nakačila FIBA sa našim “prijateljima”. Što se tiče Gala Mekela, napravaljena je ogromna greška sportskog sektora i sportskog direktora Crvene zvezde, ali sve će biti izmireno u na vreme. Zvezda već sada ne zaslužuje da bude na toj FIBA listi, ali kao što smo rekli imamo tamo puno “prijatelja” koji bi nas satrli da nas nema”, rekao je Čović.

Bilo kako bilo, pred Crvenom zvezdom i njenim vodećim ljudima je nova serija velikih izazova, sa čini se možda i najtežim do sada, pronalaženjem novog idejnog vođe, koji će morati da gradi sve iz početka, na totalno drugačiji način, sa velikim opterećenjem na svojim plećima.

Pokušavajući da nastavi stopama velikog Dejana Radonjića…

Nemanja Đorđević (@ElGrandeDiego) za b92.net

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *