Intenzivni treninzi nisu samo za mlade, tvrde naučnici

Objavljeno: 15.7.2017.

Studija je pokazala da su miševi starosti ekvivalentnoj 65 godina kod ljudi, a koji su sprovodili kratak ali vrlo intenzivan trening, bili zdraviji u odnosu na kontrolnu grupu. To, ipak, ne treba raditi bez lekara, upozoravaju stručnjaci

Kratki, intenzivni treninzi mogu da pomognu ljudima bilo kojeg starosnog doba da postanu zdraviji, pokazala je nova studija Univerziteta u Japanu.

Iako je istraživanje sprovedeno na miševima, pokazalo se da su i stariji glodari dobro podnosili intenzivni intervalni trening, i da su čak vrlo brzo ulazili u formu, čak i kada bi počeli da vežbaju laganijim tempom i trenirali samo nekoliko minuta nedeljno.

Poslednjih godina, trening visokog intenziteta postao je popularan i vrlo preporučivan. Glavni izazov kod intervalnog treninga visokog intenziteta jeste to što je – naporan. Tipičan trening visokog intenziteta traje manje od petnaest minuta, uključujući zagrevanje i odmor. Više studija pokazalo je da takav trening zaista popravlja zdravlje i formu i da postiže podjednako dobre rezultate, možda čak i bolje, u odnosu na jednosatni trening koji zahteva više kontinuiranih i relativno umerenih vežbi. Većina istraživanja koncentrisala su se na povoljne rezultate ovog treninga kod isključivo zdravih osoba mlađih ispod pedeset godina. Jedna od poznatijih studija koja se bavila time kako ova vrsta treninga utiče na one slabije, sprovedena je u Japanu, i obuhvatila je starije od 55 godina života. Naučnici su potvrdili da je trening hodanja, na primer, tokom kojeg se prvo žustro hoda tri minuta, a onda naredna tri hoda laganim tempom, omogućio starijim ljudima da poboljšaju izdržljivost i regulišu krvni protisak daleko više nego tokom umerenog hodanja za isti vremenski period.

Ta studija se, međutim, fokusirala na relativno lakši intervalni trening, relativno zdravih starijih pojedinaca, ostavljajući otvorenim mnoga pitanja o tome da li telo kod starijih i slabijih može da izdrži ceo intervalni trening i dobro odgovori na njega. Upravo zbog toga su stručnjaci odlučili da sprovedu testiranje na starijim miševima starosti ekvivalentne 65 godina kod ljudi, a koji su bili slabo aktivni i vrlo krhki. Miševi su trčali sprint oko minut, pa zatim oko minut hodali, i taj interval se ponavljao četiri puta. Ako bi im to bilo naporno, onda bi im intenzitet bio smanjen, ali i dalje smatran vrlo visokim. To je trajalo četiri meseca, tri puta nedeljno, što bi moglo da se preračuna na osam ljudskih godina, koliki je ekvivalent. Na kraju su miševi koji su trenirali bili daleko mlađi i vitalniji u poređenju sa kontrolnom grupom miševa. Kako je reč o miševima, a ne o ljudima, stručnjaci koji su sproveli studiju kažu da pre bilo kakvog vežbanja treba konsultovati doktora, i čak trenirati pod nadzorom. Takođe, ova studija nije poredila intervalni trening sa drugim tipovima studije i nemoguće je sa sigurnošću potvrditi da li vodi do boljeg zdravlja kod starijih nego, na primer, duga šetnja. Ali prednost intervalnog treninga je što, kako kažu istraživači, što se brzo završi.

Izvor: Nedeljnik

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *