Prijemni na fakultetima su nekada bili potpuno jezivi

Objavljeno: 14.7.2017.

Gaudeamus Igitur ali štapom po prstima

Ako mislite da su prijemni za fakultete danas teški budite srećni što se niste upisivali pre nekih 300 godina.

Tada je sve bilo maalko drugačije. Recimo ako ste bili devojka niste ni mogli da se upišete na fakultet pošto su žene po crkvi jelte grešnice.

A muškarci?

Pa i oni su bili puni greha, ali je taj đavo mogao da se istera iz njih. Batinama, naravno.

Kako bi očistili buduće studente od oholosti, prekomerenosti u jelu i piću, bluda i ostalih loših misli (poput osmeha na licu ili slobodnog razmišljanja), fakulteti su razradili brutalan sistem inicijacije.

Ako ste imali sreće, upisali ste neki od fakulteta u kojima su brucoši samo neko vreme služili kao robovi starijim studentima. Ali ako niste, prošli biste kroz pravu torturu profesora.

Najdetaljnije su opisani obredi inicijacije na Univerzitetu u švedskoj Upsalli i nekim iz Nemačke i 15 veka.

Studenti bi se prvo prijavili dekanu, koji je vodio evidenciju. A onda bi određenog dana svi brucoši obukli smešnu oduću, uz magareće uši i rogove. Onda bi im dežurni profesor gurnuo u usta sa svake strane veprove kljove i mlatio ih štapom sve do učionice.

Tu je trebalo da se svi okupe u krug gde su ih profesori vređali i pričali im kako su niko i ništa. A onda bi usledile batine. Na svako pitanje na koje nisu znali odgovor dobili bi udarac.

Potom je profesor pitao brucoše da li se odriču greha. Kada su pristali, simbolično bi im klještima iščupao kljove i skinuo magareće uši i rogove, simbolično ih čisteći od životinjskih poriva.

I to je to.

Ne, naravno da to nije to.

Studenti su onda morali da legnu na pod pa su ih profesori malo plašili da će im tada odseći noge ogronim sečivima. Ako do tada nisu odustali to je verovatno značilo da baš žele da studiraju. Kad je sve to bilo gotovo, odveli bi ih dekanu koji bi je napunio usta solju i održao govor o važnosti čistoće.

Praksa je bila toliko popularna da se do početka 17. veka proširila po Evropi. Posvećeni Nemci su otišli korak dalje i uveli instituciju penalizma – prilično sličnu inicijaciji osim što je trajala celu godinu, prenosi Atlas Obscura.

Negde sredinom 18. veka svi su shvatili da je sve potpuno besmisleno pa je praksa zabranjena.

Srećom u Srbiji tada nije bilo Univerziteta pa nismo imali takve probleme te iskvarene Evrope.

Izvor: Dominomagazin

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *