Borba koja je imala tužan kraj

Objavljeno: 13.7.2017.

Zanimljivo je kako se u sportu sve vrlo lako okrene za kratko vreme, posebno u tenisu.

Novak Đoković je pre 12 meseci stigao na Vimbldon sa rekordnih 16.950 ATP bodova i jedini u istoriji koji se toliko blizu primakao magičnoj granici od sedamnaest hijada.

Usledio je hladan dvodnevni tuš i ispadanje u trećem kolu od Sema Kverija čime je prekinuta nestvarna serija do tog trenutka vlasnika sva četiri najveća trofeja – 30 Grend slem pobeda i 28 uzastopnih četvrtfinala.

Neposredno pre nastupa u Londonu osvojio je svoj prvi Rolan Garos, čime je postao tek osmi teniser ikada koji je kompletirao pravi Grend slem, pa niko nije ni slutio ono što će se desiti u sledećih godinu dana.

Najbolji srpski sportista ispao je iz forme, na to su se nadovezali zdravstveni i privatni problem i na mesto gde je pad počeo vratio se kao četvrtoplasirani, sa ukupno nešto više od 6.000 bodova.

Godinu dana kasnije isti taj Kveri neočekivano je postao momak koji odlučuje o prvom mestu – razočarao je domaće navijače i u pet setova eliminisao inače rovitog Endija Marija. Škot je u dva navrata imao set prednosti, ali je zbog bola u predelu kuka njegova igra opala u poslednjih 60

Odjednom smo se našli u trenutku koji je bio nezamisliv na startu godine – posle više meseci kritika i posrnuća, Đoković je dobio veliku šansu da se vrati na prvo mesto – trebalo je “samo” da osvoji turnir.

“Tokom celog turnira sam osećao bol. Trudio sam se da dajem sve od sebe do kraja. Dao sam sve što sam imao i zbog toga sam ponosan. Svakako je poraz na Vimbldonu veliko razočaranje. Žao mi je što je turnir za mene već završen”, rekao je Mari dodajući da je protivnik bio hrabriji i odlučniji u važnijim trenucima.

I sada, kada je svet čekao da Srbin zajedno sa Federerom prođe u polufinale, kao i da verovatno vidi pobednika tog susreta kako u nedelju podiže pobednički pehar, prva rečenica iz teksta ponovo je ispisana sama od sebe. Nažalost, promena je došla mnogo brže nego što smo se nadali.

Početkom drugog seta četvrtfinala sa Tomašom Berdihom Novak je bio primoran da preda zbog povrede desne ruke, kasnije se ispostavilo lakta. Čeh je dobio prvi deo igre u taj brejku, snage u ruci Srbina bilo je, kako sam kaže, za nešto više od pola sata tenisa, a još juče smo videli prve naznake da nešto nije u redu, kada je u završnici okršaja sa Adrijanom Manarinom dvaput tražio pomoć fizioterapeuta.

“Razumećete, ali ne želim o tome da pričam, posebno jer je druga nedelja Grend slema. Ne bih da se akcenat u ovom trenutku stavlja na moju povredu i da se drugi ljudi ili igrači možda ‘kače’ na to”, kazao je tada.

Želeći da možda istisne iz glave svaku misao o mogućoj povredi, uneo je sumnju koja je bila i više nego opravdana. Kamata za toliki napor koje su iscrpele telo stigla je u najgorem mogućem trenutku, kada je povratio ritam i veru u svoju igru.

Drugi put u 24 sata izašao je na teren, sivi oblak okolnosti koji se nad njim nadvijao još od tog čuvenog ponedeljka, konačno je oko 18 časova po lokalnom vremenu uzeo danak i Novak je osetio trenutak kada je bilo jasno da je kraj.

“Trenutno osećaj nije dobar i što duže igram i što više serviram, to je gore. Servis je bio udarac kod kojeg sam najviše osećao bol. Danas i juče je počelo da me boli prilikom forhenda, pa sam pred kraj prvog seta osećao kod svakog udarca. Sa polovičnom servom sam mogao da igram i možda završim meč, ali sa polovičnim forhendom bila je nemoguća misija”.

Trostruki šampion Vimbldona jeste prve simptome povrede osetio na startu turnira, ali bi sada trebalo, hladne glave i sa ove vremenske distance, koji red posvetiti situaciji iz prethodnih nekoliko dana.

“Manic Monday” obeležio je dramatičan susret Rafaela Nadala i Žila Milera koji nije uticao samo na njih dvojicu, već i na čitav dalji tok turnira. Novak i Manarino morali su da čekaju kraj da bi zaigrali, to su učinili tek u utorak i Đokovićev scenario polako je dobijao završni oblik.

Priprema je morala da se menja, ali ono što je još važnije, ponestajalo je vremena za oporavak “načetog” lakta. Verovatno dodatni sati odmora sada ne bi mnogo značili, ali u priči “šta bi bilo kad bi bilo”, nekada bi predstavljali “suvo zlato”. Organizatori kao da nisu previše marili tog ponedeljka, kada je samo trebalo da ih sa terena broj 1 premeste na Centralni.

“Da, te okolnosti ne pomažu previše. Ali na kraju, to morate da prihvatite i pokušate da izvučete najviše iz svega”.

U poslednjem slučaju nije bilo ni važno na koji će teren biti smešten, a opet je postavljen na “keca”, jer je jasno da bi ga teško završio i na onom većem.

Tako smo dobili poprilično iznenađujuće polufinalne susrete – Federer će se boriti sa Berdihom, dok će u drugom meču igrati Marin Čilić i Kveri. Uprkos tome što je bio veliki favorit, Čilić je prošao kroz pravi mali “pakao” protiv Milera.

Luksemburžanin je izrastao u novog heroja Ol Ingland klaba, ali nije imao snage da, posle eliminacije Nadala, izbaci i momka iz Međugorja. Čilić će igrati svoje prvo vimbldonsko polufinale i, ako sve prođe prema očekivanjima, i prvo finale.

Nikola Đukić (@NikolaDjukic43) za b92.net

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *