Brisel želi države Zapadnog Balkana u EU

Objavljeno: 12.7.2017.

Brisel želi da zemlje Zapadnog Balkana postanu članice Evropske unije, a jedan od ključnih razloga za to je da se mladi ljude zadrže u svojim zemljama i ne napuštaju ih, poručio je u Trstu evropski komesar za politiku proširenja i susedstva Johanes Han.

Govoreći na Samitu lidera “zapadnobalkanske šestorke”, koji se održava u okviru Berlinskog procesa, Han je rekao da bi to smanjilo tenzije iz prošlosti, a zadatak politike je, kazao je, da obezbedi okvir, dok je odgovornost za ekonomsko povezivanje na poslovnoj zajednici.

Ministarska za evropske integracije Jadranka Joksimović, koja učestvuje na Samitu zapadnobalkanske šestorke, koji se održava u okviru Berlinske iniciajtive u Trstu, sastala se sa komesarom za susedsku politiku i proširenje Johanesom Hanom.

Ministarka Jadranka Joksimović i Han zadržali su se u kraćem razgovoru.

Istakavši važnost regiona Zapadnog Balkana sa 20 miliona potrošača za ekonomiju EU, Han je rekao da je u proteklih 10 godina razmena između EU i država regiona bio 44 milijarde evra.

“Ovde smo da vidimo šta je do sada učinjeno u okviru Berlinsklog procesa, kao i da utvrdimo dalje zadatke. Ono na čemu moramo raditi je da mladi ljudi ostanu u regionu. To je način da se uklone sve tenzije iz prošlosti i kreiraju uslovi da njihov ostanak kako bi delili znanje među sobom”, rekao je Han.

Važno je, kazao je Han, da se ekonomije povezuju jer će to doprineti bržoj integraciji ovog dela Evrope u EU.

“Politika samo stvara okvire, a zadatak poslovne zajednice je da radi na konkretnom povezivanju.”, rekao je evropski komesar.

Gradonačelnik Trsta Roberto Dipiaža je podsetio da je taj grad bio “supermarket” za zemlje Zapadnog Balkana, dok je Mikele Skanavi iz Italijanske trgovinske agencije ICE istakao je da je trgovinska razmena između Italije i regiona 7,5 milijardi evra – četiri milijarde čini izvoz u balkanske zemlje, a uvoz u Italiju je oko 3,5 milijardi.

“Rekao sam našoj diplomatiji da ovaj Samit i poslovni sastanci ne smeju da budu samo želje već da se mora proizvesti konkretan rezultat. U našem nacionalnom interesu je da se zemlje Zapadnog Balkana priključe Evropskoj uniji”, istakao je Skanavi.

Protekcionizam i zatvaranje granica, rekao je nije rešenje, i naglasio da će samo integracijama da se sačuva mir i stabilnost u regoiomu.

Poseban kvalitet, istakli su učesnici, ovom prepodnevnom delu biznis foruma daje učešće poslovne zajednice, 70 kompanija iz celog regiona, koje imaju B2B razgovore po sektorima, uglavnom je reč o infrastrukturi, građevinarstvu, inovacijama, energetici i žaštiti životne sredine.

I Italija, kao domaćin ovogodišnjeg samita je tu da podrži evrointegracije.

“Ovaj biznis forum ne sme da bude zasnovan na željama, već konkretnim rezultatima. Evropska perspektiva Balkana je evidentna, i u italijanskom nacionalnom interesu je da Balkan postane deo Evropske unije. Osim odličnih ekonomskih odnosa i trgovine, važni su i politički razlozi. Jer, to iskuljučuje sukobe. Italija podržava evrointegraciju Balkana”, rekao je Angelino Alfano, mministar spoljnih poslova Italije.

Srbiju su predstavili ministri finansija i za evrointegracije i naveli da je Srbija spremna da iskoristi pruženu šansu jer će dobiti novac za sedam projekata.

Očekivani napredak u integracijama

Od samita u Trstu očekuje se pozitivan napredak u integracionim procesima Zapadnog Balkan i EU gde su se za istim stolom, po četvrti put u okviru procesa započetog u Berlinu 2014. godine, našli lideri zapadnobalkanske šestorke, predstavnici institucija EU i zvaničnici šest zemalja članica EU – Austrije, Hrvatske, Francuske, Nemačke, Slovenije i Italije.

Suština i cilj Berlinskog procesa i inicijative nemačke kancelarke Angele Merkel u najkraćem su: stabilnost, ekonomski prosperitet i evropski put regiona: kroz čvršće međusobno povezivanje, jačanje regionalne saradnje, kao osnove procesa stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji i regionalni razvoj realizacijom sasvim konkretnih zajedničkih infrastrukturnih i drugih razvojnih projekata.

Ni jedna diplomatska inicijativa na Zapadnom Balkanu nije toliko kao Berlinski proces doprinela jačanju svesti o potrebi saradnje u regionu, čvršćeg ekonomskog, infrastrukturnog i poslovnog, povezivanja i njegovog značaja za ekonomski rast i razvoj, unapređenje konkurentosti naših privreda i evropsku perspektivu zapadnobalkansih ekonomija, ocenjeno je u Trstu.

U tom smislu, Berlinski proces osim političke dimenzije, u čijoj osnovi je revitalizacija međuvladinih odnosa i rešavanje preostalih otvorenih pitanja, ima i sve snažniju ekonomsku dimenziju.

Ona bi, uz bolje saobraćajno povezivanje, trebalo da, kroz regionalne ekonomske integracije i konkretne projekte, stvori uslove za više trgovine, investicija i novih radnih mesta u regionu.

Tome će dodatno doprineti realizacija Višegodišnjeg akcionog plana za regionalni ekonomski prostor čije se usvajanje očekuje na Samitu u Trstu i u čijem kreiranju su učestvovale i članice Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana.

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *