Porazni bilansi i klimatski alibi

Objavljeno: 23.6.2017.

Piše: Slobodan Ikonić

Srbija je već decenijama u permanentnoj ekonomskoj reformi, a stvarnost nikako da dođe u sklad sa proklamovanim političkim reformskim ciljevima.

Dok je javnost Srbije zaokupljena kandidaturom dosadašnje ministarke  državne uprave i lokalne samouprave Ane Brnabić za novog premijera i detaljnim analizama svih aspekata ovog nesvakidašnjeg predloga predsednika Aleksandra Vučića, u njenoj senci je ostala jedna veoma opominjuća izjava ministra finansija Dušana Vujovića.
Na ekonomskom forumu u Bečićima ministar finansija je obznanio da je Srbija potrošila sedam milijardi dinara manje sredstava od planiranih investicija u prvih pet meseci i da to nije dobro, jer se tu ne radi o uštedi, kao što bi to moglo da izgleda nekom neupućenom, već o neispunjenju plana.„Javne investicije Srbije zaostaju za 1,5 posto u odnosu na plan. U prvih pet meseci smo potrošili sedam milijardi dinara manje nego što smo planirali. Znači, nismo uštedeli. Podbacili smo. Da smo sve planirane investicije ostvarili uz sedam milijardi manje troška, onda bismo uštedeli“, rekao Vujović napominjući da zašto se ovo desilo treba pitati „Koridore Srbije“, „Puteve Srbije“…
Upirući prstom u ova preduzeća ministar Vujović je posredno prekorio i njihovog „gazdu“ – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje vodi Zorana Mihajlović.
Put koji je započet, a nije završen, naglasio je Vujović, ne daje nikakve ekonomske rezultate, već proizvodi pozitivne ekonomske efekte samo u meri u kojoj je građevinska operativa angažovana i podiže zaposlenost i plate i potrošnju materijala. Ministar je, takođe, naveo da naša zemlja ima tri i po milijarde angažovanih neiskorišćenih sredstava, i da više pažnje treba posvetiti korišćenju postojećih sredstava i dovođenju tih projekata do rezultata.

Nis, 21.11.2016. -Premijeri Srbije i Madjarske, Aleksandar Vucic i Viktor Orban, obisli su danas deonicu autoputa u izgradnji na istocnom kraku Koridora 10, od Nisa prema Bugarskoj. Oni su obisli deonicu Prosek-Bancarevo duzine 9,4 kilometra, koju gradi konzorcijum firmi Aktor i Terna. Premijer Srbije upoznao je madjarskog kolegu sa radovima na svim znacajnijim putnim pravcima u Srbiji. Uz vest Bete. (BETAPHOTO/SASA DJORDJEVIC/MO)

DA ZIME NE BEŠE… Usledila je prava trka odgovora i pravdanja na Vujovićeve prekore. Preduzeće „Koridori Srbije“ saopštilo je da je slabije povlačenje kreditnih sredstava u prvom kvartalu moguće objasniti uslovima na gradilištu, odnosno vremenskim prilikama u Srbiji u tom periodu. „U prva dva meseca ove godine teško je bilo očekivati od izvođača da ispune planove u izvođenju radova s obzirom na vremenske uslove koji su u tom periodu bili u Srbiji. Trošenje kapitalnih investicija ne može se gledati na nekoliko meseci već na godišnjem nivou. Dok je zimski period nema ni obavljanja građevinskih radova, pa nema ni trošenja“, navodi se u saopštenju „Koridora“, uz napomenu da „sva sredstva koja nisu utrošena u prvom kvartalu iz navedenih razloga već se uveliko povlače, jer je građevinska sezona u punom jeku kako bi kompletan Koridor 10 bio završen. Kao argument za brigu o poverenim poslovima navodimo i činjenicu da su „Koridori Srbije“, zajedno s Ministarstvom građevinarstva i kolegama iz „Puteva Srbije“, upravo u procesu dogovaranja projekata takođe vezanih za izgradnju auto-puteva u Srbiji, a u iznosu od 40 miliona evra i više, kako bi se iskoristila sva sredstva sa kreditne linije EBRD-a.
Slično saopštenje uputilo je i javno preduzeće „Putevi Srbije“ ističući da period od pet meseci nije dovoljan za potpunu i objektivnu ocenu realizacije javnih investicija na kojima su oni investitor. „Radovi su intenzivirani sa početkom građevinske sezone 1. aprila, pa je u poslednja dva meseca primetno povećan obim radova, a samim tim i trošenje finansijskih sredstava, što će se jasno videti i kroz realizaciju budžeta za kapitalne investicije u drugom i trećem kvartalu 2017. godine.“
U saopštenju resornog ministarstva pojašnjava se da je na 30 poduhvata čiju realizaciju oni kontrolišu do 15. juna povučeno oko 51 odsto planiranih sredstava, a u narednim mesecima očekuje se još bolji rezultat, jer je građevinska sezona u punom jeku.
Ministarstvo je dodalo i da je izvršenje budžeta kojim upravlja na nivou od 49 odsto za investicije iz republičkog budžeta i 53 procenta kad je reč o projektima koji se finansiraju iz kredita. „Posebno je važno da izvedeni radovi na terenu u potpunosti prate finansijsku realizaciju, budući da su javna preduzeća, kao uslov za isplatu subvencija, u obavezi da Ministarstvu dostavljaju mesečne izveštaje o povlačenju kredita i realizaciji projekata“, ističe se u saopštenju.
Obaveza ovakvog izveštavanja, kako se navodi, prvi put je uvedena od januara ove godine, a zahvaljujući dobroj organizaciji ministarstva primenjen je i nov način upravljanja projektima, pa je u prethodne tri godine izgrađeno 200 kilometara auto-puta, kao i skoro 300 mostova. „Među 30 projekata čiju realizaciju kontroliše ministarstvo najznačajniji su i najveći projekti u oblasti saobraćajne infrastrukture, kao što su izgradnja Koridora 10, uključujući i ipsilon krak kod Subotice, Koridora 11, mosta Ljubovija–Bratunac, Žeželjevog mosta u Novom Sadu, te rekonstrukcija pruge Beograd–Bar i deonica na železničkom Koridoru 10“, navodi se još u saopštenju.
Ministarstvo piše da ukupan budžet za sve projekte kojima upravlja u 2017. iznosi 61,7 milijardi dinara, od čega je 20,4 milijarde dinara iz budžeta Srbije, a 41,3 milijarde dinara iz projektnih zajmova.

 RAST BDP-a NIŽI OD OČEKIVANOG Ipak, usled ove korespondencije između ministarstava i javnih preduzeća zametnula se Vujovićeva dalja analiza. Ministar se osvrnuo i na problem stope nezaposlenosti, navodeći da je u Srbiji ona smanjena sa više od 25 odsto na 13 posto do kraja prošle godine, što govori da je trend nesporno pozitivan, ali da taj procenat nije dovoljan, jer je i dalje reč o dvocifrenom iznosu. Međutim, ta cifra ne uključuje one koji su odustali i otišli da traže posao u belom svetu, pogotovo one sa visokom stručnom spremom, sposobne da podižu produktivnost.
Prema zvaničnoj statistici i realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu 2017, u odnosu na isti period lane, iznosio je razočaravajući jedan odsto. Još kao predsednik vlade Aleksandar Vučić je prognozirao da će ekonomska aktivnost ove godine porasti za najmanje tri odsto. A nedavno je izjavio da će u preostala tri kvartala međugodišnji rast BDP-a morati da budi veći od 3,7 posto da bismo na kraju godine ostvarili planirana tri procenta.
Biće to teško ostvarivo jer su u prvom tromesečju podbacili poljoprivreda i energetika. Vremenske prilike, koje nam od početka godine, zbog nekoliko ledenih i gradonosnih talasa, ne idu naruku ozbiljno su ugrozile poljoprivredni rod, pa se već sada prave kalkulacije o tome koliko će nas koštati loša poljoprivredna godina.
Uporedo sa ovom prognozom, iz saopštenja Republičkog zavoda za statistiku vidi se dramatičan pad u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom od čak 22,9 odsto. U sektoru rudarstva takođe je zabeležen međugodišnji pad proizvodnje od 12,5 odsto, što je usko povezano sa padom proizvodnje u EPS-u. Tako rast BDP-a od jedan odsto nije razočaravajući, već je „niži od očekivanog“.

RAST PLATA NA UDARU FISKALNIH PRAVILA Za ekonomiste pad proizvodnje u energetskom sektoru nije objektivne prirode već je rezultat lošeg upravljanja u EPS-u. „U ovoj kompaniji pad proizvodnje pravdaju hladnim januarskim talasom. To je samo izgovor, jer je u istom periodu proizvodnja struje u susednoj Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini porasla. Takođe, kada je veća potrošnja, trebalo bi da bude veća i proizvodnja struje. Čini mi se da u konkretnom slučaju nije bilo dovoljno uglja na rezervama, što samo govori o lošoj organizaciji posla“, smatra Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Za ekonomiste je problematična i Vučićeva najava povećanja plata od 10 odsto jer je, kako kažu, u suprotnosti sa fiskalnim pravilima i strategijom Ministarstva finansija. Vučić je pre mesec dana na otvaranju fabrike u Odžacima izjavio da „ne govorimo više o dva, tri, pet odsto, biće, a nadam se da ćemo imati snage, pre kraja ove godine, možda i za neki mesec, povećanje plata u javnom sektoru za deset odsto“, dodajući da će biti uvećan i minimalac.
Suficit republičkog budžeta u prvom kvartalu ove godine od sedam milijardi dinara ili primarni suficit (kada se izuzmu troškovi kamata) od 54 milijarde dinara jesu dobar rezultat, ali stručnjaci opravdano sumnjaju u to da je dovoljno dobar za ovoliko povećanje plata. Ako bi plate bile povećane pred kraj godine, to bi značajno opteretilo budžet u 2018. Godišnji trošak plata u javnom sektoru je oko 400 milijardi dinara, pa bi povećanje od 10 odsto značilo rast rashoda za oko 40 milijardi ili oko jedan odsto BDP-a.
Vučićevo obećanje se kosi i sa izjavama ministra finansija Dušana Vujovića, dogovorima sa MMF-om, kao i sa fiskalnim pravilima izloženim u Zakonu o budžetskom sistemu.
Tako je Vujović, predstavljajući budžet za 2017. godinu, rekao da je „važno da primarni bilans bude u suficitu dovoljno dugo, recimo pet-šest godina, da bismo spustili udeo duga u BDP-u do nivoa Mastrihta, odnosno 60 odsto BDP-a“. Istom prilikom je izjavio da je cilj da se povećanjem BDP-a smanje rashodi za plate na osam odsto BDP-a, dok se u ovom trenutku iz budžeta izdvaja oko 10 odsto BDP-a za plate.
U Fiskalnim pravilima ustanovljenim 2011. godine stoji da „principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do sedam odsto“.
Imajući u vidu najavljeni rast od tri odsto ove godine, koji je problematičan nakon lošeg prvog kvartala i međugodišnjeg rasta od svega jedan odsto i projekcija međunarodnih finansijskih institucija od 3,5 odsto rasta za sledeću godinu, očigledno je da bi rast plata od 10 procenata bio korak u suprotnom smeru od deklarisanih ciljeva. Ostaje da se vidi kako MMF gleda na ovo, mada je njihova pozicija oslabljena pošto aktuelni aranžman ističe u martu sledeće godine, a i do sada nisu imali mnogo zamerki na odstupanja vlade od dogovorenog s obzirom na smanjenje budžetskog deficita.

 SRBIJA NA ZAČELjU REGIONALNE TABELE Bez obzira na optimistične izjave političara, najbolji pokazatelj za ono što svi u Srbiji osećaju je njihov džep i novčanik. Tako podaci govore da su prosečne zarade građana Srbije u 2016. bile za 16 evra manje nego 2012, dok su primanja u ostalim zemljama članicama bivše SFRJ neprestano rasla – primanja Hrvata su u istom periodu porasla za 26 evra, Slovenaca za 39, Makedonaca za 25, Crnogoraca za 12 i Bosanaca za osam evra.
Situacija se nije popravila ni u prvom tromesečju ove godine, pa je Srbija sa 386 evra prosečne neto zarade u martu, uz Makedoniju sa 363 evra, na začelju tabele po prosečnoj zaradi. Najbolje stoje Slovenci, koji su u martu u proseku zarađivali 1.055 evra, slede Hrvati sa 812 evra, Crnogorci sa 512 i Bosanci sa prosečnom platom od 438 evra. U Srbiji je, doduše, u aprilu prosečna plata skočila na 49.635 dinara (401 evro), ali i sa tom zaradom kaskamo za susedima.
Finansijski analitičar Dragovan Milićević ističe da se prava slika standarda vidi u padu potrošnje i kupovne moći građana: „Potrošnja u 2015, posmatrano u dinarima, bila je niža za 26,8 odsto, a u evrima za 26,9 odsto u odnosu na 2011. Nominalna zarada od 44.432 dinara u 2015. realno je vredela kao 37.527 dinara u 2011. Kad se u obzir uzme i inflacija, realna kupovna moć građana opala je za više od 10 odsto.“
Nova vlada, sa Anom Brnabić na čelu, to i te kako mora imati u vidu.

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *