“Rusija ima način da drži Evropu u šaci, a SAD tu ne može ništa”

Objavljeno: 22.6.2017.

Rusko podrivanje SAD prevazilazi uticaj na izbore i glasačke kutije na više načina – od aneksije Krima u Ukrajini do podrške sirijskom predsedniku Bašaru Asadu, a jedan metod, kojem se pridaje malo pažnje, jeste ruska energetska politika, piše “Politiko”. Dominacija na svakom polju: Vladimir Putin Kao drugi najveći svetski proizvodač prirodnog gasa, Rusija ima prednosti […]

Rusko podrivanje SAD prevazilazi uticaj na izbore i glasačke kutije na više načina – od aneksije Krima u Ukrajini do podrške sirijskom predsedniku Bašaru Asadu, a jedan metod, kojem se pridaje malo pažnje, jeste ruska energetska politika, piše “Politiko”.

Dominacija na svakom polju: Vladimir Putin

Kao drugi najveći svetski proizvodač prirodnog gasa, Rusija ima prednosti nad svojim evropskim potrošacima zbog pretnje da će smanjiti snabdevanje, piše američki list i dodaje da bi novi gasovod koji Moskva namerava da gradi mogao da poveća tu zavisnost i potencijalno uveća svoje prisustvo na nemačkom tržištu gasa na više od 50 odsto.

Ova politika predstavlja direktan izazov po američke interese u Evropi posle Drugog svetskog rata i potencijalno može da ima efekte koji prevazilaze izborne skandale, piše Politiko.

Osvajanje Evrope preko gasa

Krajem aprila ruski gasni gigant Gasprom potpisao je sporazum o finansiranju svog gasovoda “Severni tok 2”, koji bi prenosio gas zapadno od Sankt Peterburga preko Baltičkog mora direktno u Nemačku, gde bi se distribuirao drugim evropskim zemljama. Infrastruktura prirodnog gasa je skupa i kompleksna za izgradnju, ali kada se jednom postave, cevovodi mogu da promene tokove i odnose izmedu zemalja decenijama.

Ako “Severni tok 2” zaživi, povećaće oslanjanje EU na ruski gas i povećati uticaj Moskve na ključne americke saveznike, navodi list.

Vojna potrošnja i dezinformacije do sada su bila glavne pretnje Rusije, međutim, “Severni tok 2” će pokazati da može više da utiče od vojne snage i zdravog medijskog okruženja.

Gasovod je pokušaj Rusije da podeli i osvoji Evropu, a ono što čini Kremlj tako pametnim, a ovaj napor tako podmuklim, to je da je “Gasprom” napravio atraktivan poslovni ugovor za projekat za više evropskih uvoznika gasa, piše “Politiko”.

Sevreni tok može da oslabi Evropu
Izgradnja “Severnog toka 2” oslabila bi Evropu na tri načina.

Prvo, to bi dalo Rusiji veći uticaj nad Nemačkom i drugim evropskim zemljama, piše list, preneo je Blic. Sa takvim velikim udelom na tržištu prirodnog gasa, Nemačka će biti talac ruske manipulacije snabdevanjem, naročito ako Rusija odluči da poveća cenu ili smanji isporuku. To je mnogo moći za ruskog predsednika Vladimira Putina, a SAD i Nemačka ne bi trebalo da pretpostavljaju da Rusija nikada nece odlučiti da sruši čekić, navodi “Politiko”.

Drugo, gasovod bi omogućio Rusiji da zaobiđe Ukrajinu na putu ka Evropskoj uniji. Drugim rečima, ako Rusija želi da isključi snabdevanje Ukrajine gasom, to neće uticati na snabdevanje Nemačke gasom, kao što je slucaj i danas. Rusija bi mogla da ima veći uticaj na Ukrajinu tako što će prekinuti isporuke gasa bez prekida isporuke moćnim regionalnim rivalima poput Nemačke.

Konačno i možda najvažnije, to je da bi novi gasovod mogao povećati podele medu zemljama EU i oslabiti njihovu odlučnost o sankcijama zbog aneksije Krima, piše američki list. Produbljivanjem veza između energetskog tržišta EU i Rusije, “Severni tok 2” bi oduzeo teret od drugih stranih dobavljača i odvezao evropske zemlje u složene ekonomske odnose sa Rusijom.

Problematične sankcije
To predstavlja rizik za sankcije Rusiji – evropske zemlje sa jakim ekonomskim vezama sa Rusijom su se protivile tim sankcijama, uključujući i Mađarsku koja trenutno pregovara o ugovoru o snabdevanju gasom sa Rusijom, navodi “Politiko”. Na kraju, zabrinjava da Evropljani pozdravljaju jeftinu energiju i saradnju sa Rusijom.

Moskva je već pokazala spremnost da svoju snagu koristi kao dominantni dobavljač prirodnog gasa u cilju prisile u prošlosti, kada je prekinula snabdevanje gasom Ukrajini 2006. godine, tokom zime 2008/09. i tokom sukoba u 2015. godini.

Istorijski gledano, Rusija je takođe strateški naplatila različitim potrošačima različite stope i pretila da će smanjiti snabdevanje za geopolitičku dobit.

Uzimajući u obzir potencijalne posledice “Severnog toka 2”, nije iznenađujuće što mnoge evropske zemlje smatraju da je energija glavno pitanje nacionalne bezbednosti, navodi list.

“Energija” – glavno pitanje nacionalne bezdenosti
Male zemlje Istočne Evrope posebno su osetljive na rusku prisilu. Poljski ambasador, koji je razgovarao o planiranoj integraciji energetskog sistema EU, primetio je da bez energetske unije “nema Evropske unije”. Zapravo, EU i američki političari razumeju ove probleme i pokušavaju da spreče njegovu izgradnju, tvrdi Politiko.

Protivnici gasovoda na obe strane Atlantika nadaju se da će drakonska primena energetskih pravila EU ili eventualna odredba o danskoj nacionalnoj sigurnosti koja bi se razmatrala mogla u poslednjem trenutku da spreči izgradnju gasovoda. Danas je gotovo je sigurno da će gasovod biti izgrađen, navodi “Politiko”.

Zauzvrat, SAD mora da pronađe druge načine za ravnotežu rastućeg uticaja Rusije.

Uplitanje Rusije u predsedničke izbore u SAD je velika priča i zahteva sveobuhvatnu istragu, ali energetska politika Moskve predstavlja opasnost za interese SAD u Evropi, zaključuje Politiko.

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *