Šta kada bolesno tijelo odbija liječenje

Objavljeno: 19.6.2017.

Imunosistem tela proizvodi antitela, krvne proteine, da bi se telo odbranilo od molekula koje prepoznaje kao strane, a koji neretko nose virusi i bakterije. Ali antitela rade i protiv drugih stranih supstanci, a to može da uključuje i lekove koje pacijenti primaju

Čudotvorno lečenje koje je trebalo da spase bebu Beke Boskarino, umalo ju je ubilo. Doktori su njenom novorođenom sinu Malju dijagnostikovali Pompeovu bolest, retki i smrtonosni genetski poremećaj koji vodi do taloženja glikogena u telu. Bez lečenja, beba bi verovatno umrla pre svog prvog rođendana.

A lek je samo jedan: serija infuzija. Ali nakon što je dečak primio svoju petu dozu, poplaveo je, prestao da diše i upao u anafilaktički šok.

Doktori su otkrili da Maljovo telo proizvodi antitela za jedini lek koji mu može spasti život.

Za takav problem čulo je malo i pacijenata i lekara; fenomen nije sistematski istražen. Ali stručnjaci kažu da se ono što se dogodilo Malju dešava mnogim drugim pacijentima koji uzimaju sasvim različite lekove.

Imunosistem tela proizvodi antitela, krvne proteine, da bi se telo odbranilo od molekula koje prepoznaje kao strane, a koji neretko nose virusi i bakterije. Ali antitela rade i protiv drugih stranih supstanci, a to može da uključuje i lekove koje pacijenti primaju.

Antitela usmerena protiv određenog leka mogu da neutralizuju njegov efekat na telo. Ali nema načina da unapred znate koji će ih pacijent razviti, ili koji bi lek mogao da okine takvu reakciju kod velikog broja pacijenata.

“Kada se lek odobri i pusti na tržište, lekari nemaju običaj da mere antitela”, kaže dr Meri Krau, reumatolog u Bolnici za specijalnu hirurgiju u Njujorku. “Ne postoji komercijalno dostupan test.”

U medicinskom žurnalu objavljenom u martu, Pfizer je saopštio da je u finalnoj fazi testiranja novog leka za regulisanje holesterola, većina pacijenata koja je počela da ga uzima – njih 30.000 – prestala da reaguje na njega. Nivo holesterola koji se snizio kada su počeli da uzimaju lek, sada je ponovo rastao. Kako se ispostavilo, pacijenti su počeli da razvijaju antitela za lek.

Pfizer je bio primoran da stopira testiranje i povuče lek nakon što je u njega uložio milijarde dolara.

Lekovi koji sadrže proteine mogu izazvati ovakve reakcije u imunosistemu. Stiv Deneji, portparol Pfizera, rekao je da će do 87 odsto pacijenata koji uzimaju lekove poznate kao monoklonalna antitela, na primer, razviti sopstvena antitela koja blokiraju lek. (Pfizerov eksperimentalni lek bio je monoklonalan.)

Lekari će prepisati sličan lek i nadati se najboljem. Ali takva strategija je moguća samo kada postoje alternative. Za pacijente kao što je Maljo Boskarino, pronaći način da se neutrališe odgovor imunosistema na lek pitanje je života i smrti.

Na rođenju je delovao zdravo, ali veoma brzo izgledao je kao da ga je uhvatila gadna prehlada. Lekari su mu snimili grudi i otkrili uvećano srce.

Za šest meseci, Maljo je bio veoma slabašan i nedostajao mu je tonus mišića. Onda su došle Pompeova bolest i infuzije enzima koji Maljovo telo nije uspevalo da samo proizvede. Isprva se činilo da mu je bolje. Za samo nekoliko meseci već je učio da sedi i koristi ručice.

Njegovo uvećano srce počelo je da se skuplja. Ali peta terapija bila je katastrofa. Upao je u anafilaktički šok i prestao da diše, ali se, na sreću, povratio.

Lekari nisu shvatili da je problem u leku, te je Maljo primio još jednu infuziju koja je izazvala iste posledice.

Onda su lekari shvatili u čemu je problem. Ali pošto bi Maljova bolest mogla da se pogorša i ubije ga ukoliko ne primi lek, lekari su se nadali da će možda ipak biti u stanju da toleriše infuzije.

Godinu i po dana lečenje se nastavljalo, a Maljo je teško podnosio terapiju čak i kada je bolest uznapredovala. Sa dve godine, otkazalo mu je srce.

“Umirao je”, rekla je Beka. “Bilo je strašno, strašno.”

Većina beba sa Pompeovom bolešću koja bude podvrgnuta jedinom dostupnom načinu lečenja, ubrzo proizvede antitela koja terapiju čine beskorisnom.

“Pokušali smo sve, ali te bebe jednostavno nisu uspele da prežive”, kaže dr Prija Kišnani sa Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini. Ona je shvatila da mora da pronađe način da prevari imunosistem. Njena ideja bila je da bebama daje hemoterapijski lek “rituksimab”, koji briše ćelije koje bi mogle da proizvode antitela.

Uz to, pokušala je da deci daje “metotreksat”, koji uništava veći deo belih krvnih zrnaca, i infuzije antitela iz seruma donora, da bi deca imala čime da se bore protiv infekcija. A za bebe kao što je Maljo, koji je već stvarao antitela koja su blokirala lek koji mu je potreban, dodala je “bortezomib” da eliminiše ćelije koje već proizvode antitela.

Kada su im imunosistemi dovedeni pod kontrolu, lekovi su ponovo počinjali da funkcionišu. “Oduzelo mi je dah”, rekla je Kišnani. “Mogli smo da spasemo te bebe.”

Princip isproban na deci sa ovom retkom bolešću možda bi se uskoro mogao primenjivati na mnogo širi spektar pacijenata.

Terapija za umirenje Maljovog imunosistema razvijena u laboratoriji doktorke Kišnani izgleda da je upalila. “Dobre vesti su da je još živ”, kaže njegova majka.

“Ali je kao lutka. Njegova usta mnogo žele da pričaju. Nema glas, pa koristi oči da bi uz pomoć kompjutera komunicirao sa nama.”

Malju je neophodan ventilator da bi disao.

Ali on ima svoj znakovni jezik. I ide u školu. Takođe igra u bejzbol timu za decu sa invaliditetom. Majka mu pomaže da udari lopticu.

“Obožava Jenkije”, kaže Beka.

Izvor: Nedeljnik

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *