Pristalica Madura živ spaljen

Objavljeno: 18.6.2017.

Piše: Nikola Martić

Tragični snimci iz Venecuele koje globalni korporativni mediji krijuU Venecueli se ovih dana ponavlja ono što smo već videli u Ukrajini, pa čak, na izvestan način, i u Srbiji – vatra prerasta u brutalni simbol napredovanja neoliberalne demokratije
Orlando Figuera, crnac, Venecuelanac, simpatizer ideja Uga Čaveza i aktuelne vlasti Nikolasa Madura, spaljen je zbog svojih uverenja o socijalnoj jednakosti. Spalili su ga neistomišljenici, neoliberalni demonstranati, na trgu u gradu Altamira. Dok je čovek-lomača goreo, rulja oko njega je likovala. Pre toga su Molotovljevim koktelima, danas toliko tipičnim „oružjem demokratije“, na ulicama Venecuele spaljivani policajci.Svet se vraća u vreme upamćeno po lomačama na kojima su Žan Kalvin i Džon Noks kažnjavali „grešnike“. I sve to u ime uzvišenih ideja tolerancije, ljudskih prava i drugih univerzalnih ljudskih neoliberalnih vrednosti – „u ime slobode“.
U Venecueli se, tako, ovih dana ponavlja ono što se već dogodilo na ukrajinskom trgu Majdan. Svi pamtimo slike spaljivanja čuvara reda koje su obišle svet, posle čega je i u crnomorskom gradu Odesi u jednom danu nasmrt pretučeno i spaljeno više desetina ljudi. Bili su to grešnici koji nisu verovali u neoliberalnu ideju.
Ko se u Srbiji ne seća Narodne skupštine i državne televizije u vatri i dimu?
Vatra je postala brutalni simbol napredovanja neoliberalne demokratije.

MRŽNjOM DO PROMENA Više od 70 mrtvih i hiljadu povređenih ljudi – to je tragičan bilans nemira u Bolivarskoj Republici Venecueli, koji traju već dva meseca. Korporativni mediji, poput američkog „Si-En-Ena“ i „Vašington posta“ ili britanskog „Bi-Bi-Sija“ i „Gardijana“, jednostrano pripisuju odgovornost za žrtve predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru, optužujući ga za brutalnost policije prema demonstrantima koji, tobože, protestuju zbog lošeg stanja u kome se nalazi venecuelanska ekonomija. Čak je nedavno i venecuelanski državni tužilac Luiza Ortega, kada su jednom mladiću nanete teške telesne povrede, skrenula pažnju javnosti na „prekomernu upotrebu sile“ prema demonstrantima. Policija je, međutim, tvrdila da ga je upucao neko iz rulje. Ali i pored kontroverznog javnog nastupa državnog tužioca, prema nedavno objavljenom izveštaju istog ovog državnog organa, mnogobrojni poginuli i ubijeni ljudi bili su akteri pljački i razbojništava, ili su pak bili žrtve samih demonstranata koji već mesecima uličnim nasiljem žele da „od diktature oslobode“ određene državne institucije.
Poslednji u nizu bizarnih zločina jedne od ovih organizovanih bandi koje predvode „nasilne demonstracije“ jeste i nedavno ubijeni mladić, dvadesetjednogodišnji Orlando Figuera, koji se među „demonstrantima“ našao potpuno sam, uzvikujući parole podrške aktuelnom predsedniku Maduru i njegovom prethodniku Ugu Čavezu. Tamnoputi mladić je tom prilikom, krajem prošlog meseca, teško prebijen na ulicama grada Altamire, izboden nožem, poliven benzinom i zapaljen, dok su ga „demonstranti“ snimali i smejali se uz povike „Umri, čavisto!“.
Ovaj zastrašujući prizor zapaljenog čoveka kako trči kroz rulju koja mu se ruga ipak nije dospeo do naslovnih strana američkih korporativnih medija, budući da taj slučaj razotkriva pravu prirodu nasilja u Venecueli: rasističku mržnju i zloslutnu strast prema političkim neistomišljenicima koja među demonstrantima dostiže takve razmere da se žrtva više i ne doživljava kao ljudsko biće. Mržnja prema „diktatoru“ postala je legitimna motivacija za društvene promene, a teška, zverska ubistva – način da se demonstrira želja za promenom vlasti.

FILE – In this May 3, 2017 file photo, Bolivarian National Guards stand on a highway overlooking an anti-government march trying to make its way to the National Assembly in Caracas, Venezuela. The military has helped hold up President Nicolas Maduro’s administration for more than a decade, and despite the outward loyalty of top officers, cracks are beginning to appear. (AP Photo/Fernando Llano, File)

NOVINARKI PRETE SMRĆU U izveštaju državnog tužioca Venecuele navodi se da je od 73 smrtna ishoda tokom protesta, svega 11 direktna posledica aktivnosti policije, 21 žrtva je ubijena među samim demonstrantima, 13 ljudi je ubijeno u incidentima pljački i razbojništava, dok se ostali slučajevi ubistava još uvek istražuju. Međutim, široj javnosti nije poznato da u Venecueli sve vreme postoje praktično dva odvojena procesa demonstriranja nezadovoljstva političkom i ekonomskom situacijom.

Jedan je potpuno legitiman, miran protest tzv. opozicije, na kome je moguće videti „umivena lica“ studenata i penzionera koji u civilizovanim šetnjama zahtevaju političke promene. Drugi vid protesta, tzv. Guarimbe, tj. „blokade“ je oblik nasilne subverzije i izvode je manje grupe maskiranih ljudi, neretko naoružanih vatrenim oružjem. Oni otimaju i uništavaju privatnu i javnu imovinu, pale kamione i autobuse na auto-putevima, razvlače žicu na ulici u visini glave motorista, od čega su mnogi ljudi stradali, i izvode nasilne akcije protiv organa bezbednosti, ne bi li izazvali reakciju snaga reda koju bi onda korporativni mediji iskoristili kao dokaz brutalnosti „Madurove policije“.
Ovo je potvrdila i novinarka Ebi Martin iz venecuelanske televizijske produkcije „Telesur“, koja je sa svojom ekipom bila na jednom ovakvom nasilnom „protestu“, gde su ih umalo linčovali maskirani i naoružani tipovi, zahtevajući da vide njihove novinarske legitimacije. Ekipa „Telesura“ je ovim „zvaničnicima“ protesta rekla da su oni američki novinari koji su došli da zabeleže brutalnost policije, posle čega im je dopušteno da snimaju događaj, ali isključivo ono što rade organi bezbednosti, a nikako vandalizam i anarhiju među „demonstrantima“.
Zahvaljujući ličnoj hrabrosti i požrtvovanju ove novinarske ekipe, međutim, snimci i fotografije divljanja venecuelanskih „demonstranata“ ipak su stigle do šire javnosti. Ovaj materijal nije, razume se, bio mnogo interesantan zapadnim korporativnim medijima, ali ga redakcija „Pečata“ objavljuje u nadi da će javnost u Srbiji, uvidom u metode za „promenu režima“ kojima se Sjedinjene Američke Države služe već više od dve decenije širom sveta, bolje razumeti i suštinu ideologije kojom su te metode inspirisane.
Istovremeno, treba li uopšte navoditi da Ebi Martin danas dobija pretnje smrću? U Americi je optužuju da je komunista, a u Venecueli da je fašista.

Piše: Nikola Martić za pecat.co.rs  

Komentariši

Your email address will not be published. Required fields are marked *