Jahači Apokalipse ponovo na sceni

Objavljeno: 17.6.2017.

Piše: Slobodan Ikonić

Pobeda koalicije sa bivšim komandantima OVK na čelu, Kosovo i Metohiju vraća nekoliko koraka unazad. A samo formiranje vlade u Prištini jasno će pokazati kuda  Zapad i SAD, u stvari, usmeravaju ceo jug Balkana
Kosmet, izgleda, ne prati evropski trend. Dok tamo, poput Francuske, glasači izborima vraćaju političko klatno ka centru, u našoj južnoj pokrajini ekstremizam ne gubi na snazi. Pokazali su to i prevremeni parlamentarni izbori, održani protekle nedelje, čije klatno se navilo ka tamnoj prošlosti, ratnim bubnjevima, nasilju i uzurpaciji.

VLADAVINA OVK Tri „jahača Apokalipse“ i njihove tri partije proizašle iz OVK šinjela – Hašim Tači i njegov PDK na čijem je čelu sada Kadri Veselji, Ramuš Haradinaj na čelu AAK i Fatmir Ljimaj sa NISMA – pobednici su ovih izbora. Dok većina od oko 60 odsto građana nije glasala, u ostatku onih koji su glasali, pre svega Albanaca, dobra većina njih je ekstremno nacionalno obojena. Čak 34 odsto glasova dobio je savez takozvanih „ratnih partija“ koji predvodi Ramuš Haradinaj. Ukoliko ovaj ratni zločinac, koga Srbija bezuspešno juri i potražuje, postane još i premijer, uz Hašima Tačija kao predsednika, na obe najviše funkcije u samoproklamovanoj državi biće bivši komandanti OVK.
To se moglo naslutiti još samim činom raspisivanja prevremenih izbora i kampanjom koja je usledila, a sve više je uverenih da je osnovni razlog njihovog ujedinjenja formiranje Specijalnog suda za OVK. Sa najviših političkih pozicija sigurno će imati više „argumenata“ prilikom suočavanja sa ovim sudom, i oni i njihovi saborci, nego da su na vlasti neki drugi. Treba li naglasiti da njihova snaga leži u lokalnoj kontroli moći, sili mafijaškog novca, „oreolu pobednika“ i pseće vernosti lojalnog američkog saveznika. Ako protiv najviših političara budu podignute optužnice, njihovi sledbenici bi brzo mogli da organizuju manifestacije solidarnosti, pa i nerede. Oni jednostavno poručuju da se sa novim savezom starih boraca nije šaliti.
Tu su još tri važna pitanja, inače neposredan povod za obaranje vlade Ise Mustafe, a u samoj žiži ovih izbora. To su: demarkacija granice sa Crnom Gorom, formiranje Zajednice srpskih opština i stvaranje tzv. „Vojske Kosova“. Naravno, tu je i četvrto pitanje, o kome se, istina, ne govori javno, ali je možda važnije od svih, a to je odnos prema projektu Velike Albanije, odnosno ujedinjenja svih Albanaca u jednu državu, koji se upravo aktuelizuje.

LDK I SAMOOPREDELjENjE Pa ipak, pobednik na izborima neće tako brzo moći da formira vladajuću koaliciju. Koalicija oko Demokratskog saveza Kosova (LDK) na čijem je čelu bio doskorašnji premijer Mustafa, kao nekadašnji građanski centar kosovskog društva, osvojila je nešto manje od 26 odsto glasova. LDK je proteklih godina uvek bio partner u koalicionim vladama sa strankama proisteklim iz OVK. Ovaj put će, međutim, to teško ići, jer su prevremeni izbori održani zbog dubokih podela među koalicionim partnerima. Na KiM LDK odavno smatraju bezbojnom strankom čiji je zadatak da obezbedi većinu nekome drugom. Za njih kažu da nikada nisu uživali potpunu podršku Amerikanaca, jer nisu bili sposobni da istog trenutka ispunjavaju njihove zahteve i smatraju se sporim, prevaziđenim reliktima socijalizma. Bez jasnijeg profila i jake ličnosti na čelu partije, ona neće moći da se nadoveže na vremena kada je njen predvodnik bio Ibrahim Rugova.
U stvari, pravi pobednik izbora i, kako se ističe, trendseter jeste treći faktor – ekstremna partija Samoopredeljenje (Vetevendosja – VV). Radikalna opoziciona stranka i nekadašnji protestni pokret sada je gotovo udvostručila podršku u odnosu na 2014, pretekavši LDK po broju osvojenih glasova. Iako „guraju“ imidž mladih i gnevnih, koji se protive establišmentu (mediji ističu da je Aljbin Kurti, osnivač i šef VV, u predizbornoj kampanji po prvi put demonstrativno vezao kravatu kako bi imidž izazivača nereda zamenio slikom političkog nosioca nade) a, za sada, odbijaju koaliciju sa pobednicima izbora jer ih, navodno, smatraju korumpiranim, kriminalnim i da im je mesto iza rešetaka. Srbi sa Kim ih vide kao one koji zamišljaju kako je izgledala borba OVK, i optužuju Tačija da je pogazio izvorne ideale. Kao najekstremnija grupacija, služe da međunarodnoj zajednici saopšte ono što ostali ne mogu i ne smeju.
Čak i na Zapadu Kurtija vide, i pored kravate, kao vuka u jagnjećoj koži. Nije zaboravljen njegov zahtev da se glasa o daljem prisustvu misije na KiM, kao i da politički program te partije sadrži direktan poziv na ujedinjenje Kosova sa Albanijom i referendum o tom pitanju. Viđeni su kao najekstremnija grupacija i služe da međunarodnoj zajednici saopšte ono što ostali ne mogu i ne smeju.

BUDUĆNOST DIJALOGA Sa Haradinajem kao premijerom biće dodatno otežano vođenje ionako teškog dijaloga između Beograda i Prištine, pre svega o poboljšanju položaja srpske manjine. Teško je zamisliti da se budući srpski premijer i Ramuš Haradinaj, naročito posle teških reči koje su pale nakon njegovog hapšenja u Francuskoj po srpskoj poternici i potonjeg oslobađanja, sastaju i vode konstruktivni dijalog u Briselu. To čak uviđaju i neki svetski mediji, smatrajući da bi izbor Haradinaja na mesto premijera dodatno zakomplikovao odnose sa Srbijom.
Potvrdio je to i sam Haradinaj porukom: „Ja sam zainteresovan za dijalog sa Srbijom, ali radi međusobnog priznanja. Mi ne prihvatamo razgovore o unutrašnjim pitanjima Kosova. Ako Srbija ne preispita svoju odluku o priznanju, mi nećemo juriti za dijalogom o kosovskim unutrašnjim pitanjima.“
Izlaz iz takve situacije nagovestio je Hašim Tači, predlažući lukavo da se dijalog između Prištine i Beograda podigne na predsednički nivo. Njegov cilj je, u stvari, da na taj način pregovore „unapredi“ u dijalog dve suverene države. Doduše, dodao je i da, ko god da formira novu vladu, moraće da se pozabavi formiranjem Zajednice srpskih opština i rešavanjem demarkacije sa Crnom Gorom.
Biće da je na to uticalo saznanje da Evropski parlament traži da vlasti u Prištini „neodložno“ uspostave Zajednicu srpskih opština, saglasno sporazumu „postignutom uz posredovanje EU i oceni kosovskog ustavnog suda“. Ovo se navodi u predlogu rezolucije o kojoj će u Strazburu raspravljati Evropski parlament. U tom dokumentu se kaže da „asocijacija srpskih opština još nije uspostavljena, nije izrađen ni nacrt njenog statuta, a za formiranje te asocijacije odgovorne su vlasti Kosova“.

NEMAČKE KRITIKE Koliko je situacija na jugu Srbije otišla predaleko, odnosno izmakla kontroli, potvrđuju sve češće analize i kritika sa Zapada, kakve su do sada bile nezamislive. Tako, zamenica direktora Društva za jugoistočnu Evropu iz Minhena Johana Dajmel u autorskom tekstu za Dojče vele piše da se „ignorišu apeli međunarodne zajednice da se ne ističu kandidati protiv kojih je podignuta optužnica“ i da „u očima mnogih Kosovara ti apeli mora da izgledaju skoro cinično“ jer, kako kaže, „umesto da iznedre smirenu i odgovornu politiku, izbori biju u velikoalbanske bubnjeve“.
„Naime, ne samo Kosovo već i međunarodna zajednica za sobom vuku rep grešaka i okretanja glave. Godinama su, u najmanju ruku prećutno, tolerisali staru političku gardu iz koje se opet regrutuju kandidati i lideri kojima se pripisuje kriminalna prošlost…“, navodi Dajmel, uz opasku da „korupcija, nepotizam i organizovani kriminal spadaju u (političku) svakodnevicu i devet godina nakon proglašenja nezavisnosti. Protiv članova ’Samoopredeljenja’, među kojima je i Aljbin Kurti, podignute su krivične prijave zbog napada u parlamentu…“
Zamenica direktora minhenskog Društva za jugoistočnu Evropu pita se da li će „možda novi Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu, koji će uskoro početi sa radom, pomoći da se Kosovo suoči sa prošlošću i okrene budućnosti“, i dodaje da su „brojna nagađanja da će među optuženima biti i politički lideri“. Koliko je „prikupljanje dokaza sve teže“, Dajmel ilustruje primerom novinarke Serbeze Hadžiaj za koju kaže da je hrabro u jednom članku opisala do koje mere je opasan život svedoka koji su svedočili ili će tek da svedoče protiv bivših pripadnika OVK.
Daleko oštrija u komentaru je poslanica nemačke Levice Sevim Dagdelen, sa stavom da Evropska unija gura politiku proširenja u zapećak i nastoji da potisne uticaj Rusije na Balkanu, dok se od Srbije očekuje da odustane od Kosova. „Cilj je da se Srbija primora da odustane od Kosova i zato se koriste pristupni pregovori. I tu EU povređuje sopstvene kriterijume“, kaže Dagdelan, tvrdeći da „takav nastup institucija EU nije utemeljen ni u čemu jer i dalje postoje članice EU koje ne priznaju proglašenu nezavisnost Kosova“. S tim u vezi, Dagdalen smatra da je problematično što EU nedvosmisleno ne osuđuje velikoalbanske planove. Godinama je, kako kaže, okretana glava i pred rastućim islamističkim uticajem na Kosovu kroz projekte saudijskih mecena. Teško je, prema njenim rečima, oteti se utisku da se koriste sva sredstva kako bi se potisnuo ruski uticaj na Balkanu, da se pre svih Srbija surva u nove sukobe, da se ruskim projektima postavi što više balvana na put, što vidimo na primeru gasovoda Južni tok.
Dagdalen smatra i da se EU nalazi u takvom stanju da, ako bi sada trebalo sama sebi da pristupi, imala bi velike probleme da ispuni kriterijume, a najveći deficiti na nivou EU postoje upravo u vladavini prava i demokratiji.
Upravo takvi briselski posrednici će ponovo dobiti priliku da pokažu svoju spretnost u međunarodnoj diplomatiji, koja se najčešće ogledala u vidu „štapa“ i „šargarepe“. A što se tiče premijera samoproglašenog Kosova, svima je jasno da se on ne bira samo na osnovu glasova, već i na osnovu mišljenja međunarodne zajednice, a naročito ambasadora SAD u Prištini. To će biti najbolji pokazatelj zapadne politike na jugu Balkana. Upravo s tim u vezi, naročito se interesantnim čine citirane kritike koje stižu iz Nemačke.

SRPSKA LISTA Elem, ukoliko albanski lideri zbog nepremostivih razlika oko gorućih pitanja ne nađu kompromis, uz pomoć stranog faktora ili bez nje, predstavnici Srba mogli bi da postanu značajan partner u centralnoj vlasti. Jer, četvrta po snazi ovih izbora je Srpska lista sa 39.628 glasova (oko 5,8 odsto), koja će, kako je u nedelju uveče u Kosovskoj Mitrovici kazao Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, najverovatnije imati svih deset zagarantovanih mandata. Osim Srpske liste, sa Slavkom Simićem na čelu, koja je jedina od pet srpskih političkih subjekata imala punu podršku zvaničnog Beograda, u parlament je ušao i Adem Hodža iz Goranske partije, koju je podržavao Beograd, pa je sasvim sigurno da će i ovaj mandat biti u funkciji srpskih, odnosno interesa goranske zajednice.
Srpska lista nije samo zabeležila rekordan broj osvojenih glasova za srpsku partiju na KiM, već će u budućem sazivu kosovskog parlamenta imati dovoljno poslanika da spreči promenu ustava, promenu granica naše zemlje i da se suprotstavi formiranju takozvane kosovske vojske.
Simić naglašava da „uprkos nemogućim uslovima, što je za druge liste radio celokupan albanski establišment i gotovo celokupna međunarodna zajednica, sa ogromnim finansijskim, političkim i medijskim resursima, povećali smo broj glasova za više hiljada“.
U senci ovog uspeha ostale su surove podele na patriote i izdajnike koja je svoju formu dobila u čak šest srpskih izbornih kolona. Ili, kako je to opisao kosmetski pesnik i novinar Živojin Rakočević, „obračun među srpskim političkim entitetima ličio je na tuču u zatvoru, lišen svake ideologije i vizije“. Za ovog uspravnog „Mohikanca“ sa KiM, pred Srbima su iskušenja koja ne donose satisfakciju, bilo da budu u vladi Ramuša Haradinaja ili moćnog Kadrija Veseljija, ili da se opredele za saradnju sa administracijom Rugovinih naslednika koji će sve uraditi da izleče kompleks kukavica koje nisu ratovale protiv Srba, ili da podele moć sa rasističkim stavovima sledbenika Albina Kurtija, koji jedva priznaju da Srbi postoje.
Tek, da im ubije bilo kakvu nadu i kao školski primer represije prema srpskom narodu, Centralna izborna komisija Kosova uvažila je žalbu medija i odlučila da Srpsku listu kazni s 25.000 evra zbog njenog zalaganja protiv vojske Kosova, zbog upotrebe imena Metohija, očuvanja srpskih institucija, isticanja mape na kojoj je prikazana Srbija sa Kosovom i Metohijom…
Ništa neočekivano, da ova „so na ranu“ nije stigla, pored „Internjuz Kosova“, i na zahtev BIRN-a, nevladine organizacije iz Beograda koja se bavi monitoringom i analizom društvenih i političkih procesa, posebno ulogom medija u njima.
A možda je to i dobro? Da se definitivno razgoliti uloga starih soroševskih i NED klijenata.

Piše: Slobodan Ikonić za pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *